Ђурђевдан који се прославља 6.маја једна је од највећих светковина код Срба. Традиција слављења Ђурђевдана, који је посвећен Светом Ђорђу, веома је укорењена у свест српског народа. На овај дан обележавају се и бројни ритуали, чији корени потичу и из прехришћанског доба. Према народном веровању на Ђурђевдан се испраћа зима и дочекује пролеће. Пошто се природа од тог дана преображава, према обичају приређују се уранци, а људи ноћ проводе на пропланцима или планинама. Верује се да до Ђурђевдана не ваља спавати под ведрим небом, што од овог празника треба чинити. У прошлости, хајдуци су се у шумама састајали управо од Ђурђевдана. Како је сам празник посвећен рађању и бујању природе, као и благостању људи, због тога је и некад а и сад Ђурђевдан веома празнован код сточара, са бројним обичајима и ритуалима. Код Влаха је Ђурђевдан познат под именом Биљни петак.
Широм Шумадије се празнује Ђурђевдан, са бројним обичајима који се врше, како за сам празник, тако и уочи њега. И овде разнолико биље игра важну улогу, нарочито цвеће које симболизује благостање и здравље. Према веровању, дан уочи Ђурђевдана млади одлазе у шуме или око река где збирају кукурек, дрен, граб, здравац и остало биље, којим ће бити окићене њихове куће. Од ових биљака плету се венци којим се украшавају капије или врата на кућама, и према обичају ови венци који симболизују напредак се не скидају до наредне године. Веома је заступљен обичај кићења капија врбом и другим цвећем, јер сама врба симболизује напредак и плодност. Због тога је некада код сточара постојао обичај да се приликом чувања стоке за Ђурђевдан обавезно носи сиров прут као што је врба, јер се веровало да ће онда и стока бити дебља и напреднија а не сува и мршава. Према обичају, свака коза, овца или крава треба да се макар мало помузе на овај дан, како би и током године давала пуно млека. У неким крајевима је постојао и обичај да се у башти изаберу два млада лука, којима би се врхови поравнали маказама вече уочи Ђурђевдана. Један од њих представљао је срећу, други несрећу. Сутрадан би се проверило који је од њих више израстао, те би кућу према веровању, у зависности од тога који је лук више израстао, током године више пратила срећа или несрећа.
За Ђурђевдан је обичај да се сви укућани умију водом у коју је потопљено ђурђевско цвеће, кукурек који симболизује благостање, ђурђевак, млечика и здравац за зрдавље. Верује се да ће сви они који се умију том водом која је припремљена ноћ уочи празника бити здрави као дрен, да са себе скидају све уроке којима су били изложени од почетка године, а за момке и девојке, да ће се за њих грабити и отимати ако у воду ставе и гранчице граба. Домаћин куће се умива овом водом да би му кућа била здрава и добро чувана. Омладина често практикује и да се окупа у овој води, а често би се окупали и у рекама, што према веровању ваља чинити управо од Ђурђевдана.
За Ђурђевдан, у неким крајевима Шумадије постоје и бројни шаљиви обичаји, попут оног да се кућама у којима има младих и неудатих девојака ноћ уочи Ђурђевдана скидају капије. Симболика је јасна, и то је пре свега порука упућена њиховим старијим укућанима, како би боље пазили на њих. Тако у ђурђевданској ноћи настаје надмудривање између оних који крећу у поход на туђе капије и оних других који се труде да их заштите. Неретко се дешава да многа дворишта освану без својих капија, без обзира на труд и напор укућана да их током ноћи сачувају. Неко ипак буде вештији од њих. Верује се да ће се девојка којој је скинута капија у тој години удати. Наравно овај обичај, који се и данас практикује, више служи да се на његов рачун збијају шале макар на тај дан. О једном догађају, када је револтирана група девојака поскидала капије момцима из истог места посебно се причало, прича о томе се брзо проширила и увесељавала мештане малог места крај Мораве. А следеће године долазе на ред нове капије, нове приче и доживљаји. Циљ обичаја није да се било коме нанесе материјална штета, већ да се донесе добро расположење, што се чини и осталим ритуалима.
Вече служи да се породице са својим гостима окупе и прославе Светог Ђорђа уз све благодети које им је он у протеклој години дао. Уз молитву за здравље и благостање, и са жељом да се тако настави и у тој, као и у годинама које долазе.
