У колу краљице
У влашком свету широко је распрострањено веровање у магију и њену моћ, те стога постоје и бројни ритуали. Многи од њих су сачувани од давнина, преношени генерацијама, а моћ обављања магијских радњи наслеђује се по женској линији. Код Влаха је веома заступљен „култ мртвих“, као и ритуали намењени њима. Сви су они врло живописни, праћени обредним радњама, и најчешће музиком. Већина обичаја и ритуала својствена је свим Власима, са локалним разлика у начину вршења обреда. Највећи значај има празник Духови, за који су везана бројна веровања и обредне радње. Један, пак, обред својствен је само Власима Хомоља, тачније везан је за село Дубока. Познат је под именом „дубочке краљице“.
Данас се не може са прецизношћу одредити од када обичај датира, као ни због чега се тачно започело са његовим вршењем. Постоје бројне легенде о томе како су настале „краљице“. Када се за празник Духове огласи рог, традиционални инструмент, то је позив за све да се крене ка обредном месту. Један од старих народних обичаја био је да за празник Духове осам девојака обучених у бело, искићених накитом и лажним дијадемама, иду селом од куће до куће. Оне су по обичају биле предвођене једном старијом женом и старијим човеком, а две од њих у рукама би носиле дуге ножеве. Ако би домаћин куће пристао да „краљице“ играју, оне би му улазиле у двориште и играле око укућана, пре свега за здравље и срећу, и чување од злих духова. Због тога се најчешће овај обред прихвата као највероватнији за настанак легенди о дубочким краљицама.
Древна легенда која постоји каже да су се на дан Духова две краљице са својим свитама сусреле пред дубочком пећином. Ни једна није хтела да се склони с пута оној другој, па су се потукле, и обе су са својим свитама на том месту изгинуле. За једном од њих две владала је велика жалост, па је на њеном годишњем помену једна рођака пала у несвест, из чега ће се касније развити обичај својствен само дубочким краљицама. Друга, доста заступљенија легенда, каже такође да су се сусреле две краљице, сукобиле се, али да је једна од њих две на оном месту пала смртно рањена. На самрти, она је према веровању мештана проклела Дубочане, да на истом месту сваке године на дан Духова нека девојка страда. Да би умилостивили краљицу, Дубочани сваке године на празник Духова дају јој помен, а централно место у овом обреду има жена падалица – русаља, како је иначе у народу позната.
По традицији и народном веровању, на помену једној од страдалих краљица, због чије је смрти владала велика жалост, њена рођака изгубила је свест и пала у врсту транса. И наредних година на поменима краљици жене су падале у транс и хипнозу, остварујући везу са светом мртвих. Касније се обичај усталио, па је све више жена на дан Духова почело да пада у транс. Без обзира да ли је обред настао на овај или други начин, његова традиција је доста јака. На Духове, када би се огласио пастирски рог, био би то позив за Дубочане да се упуте према обредном месту, ка реци, пошто вода има велики значај у веровањима и обредима код Влаха. Посебан значај имала је жена која има моћ комуникације са светом мртвих – русаља. Према народном обичају, ова жена у чије моћи наука ни до данас није успела да проникне, уз обредну игру долазила би на место које је намењено за вршење обредне радње, уз пратњу краљица и краљева. То су три девојке и три младића који за време њеног транса играју око ње у колу. За то време, док играју у колу, у рукама држе запаљене свеће, дуге ножеве, пелин, белу раду и венац белог лука. На тај начин они штите русаљу од злих духова, док су обично крај ње две старије жене. За то време ова жена необичних моћи пада у врсту транса, у коме губи било какав осећај за спољашње надражаје, и верује се да на кратко она уопште не борави на овом свету. Тиме би њена улога испуњена, а то је да се пренесе порука и поштовање душама мртвих, чиме би их умилостивила и обезбедила здравље и напредак њиховим ближњима. Док је русаља у трансу, уз обредну игру „крај“ или „тудорка“, како је Власи зову, око ње би играло коло, према традицији, на три, пет или девет места. Музика чини важну улогу у читавом ритуалу, да би русаља пала у транс, да би је водила кроз нирвану у којој би се налазила, јер верује се да она кроз подсвест прати звуке карабаша (гајдаша) и лаутара (виолине), које је враћају у свет живих. По буђењу из транса, русаља би се постепено враћала у свесно стање, али постепено. Најпре би јој краљице и краљеви који су око ње играли пружали помоћ да се придигне, након чега би изнад њене главе укрстили ножеве, бели лук, белу раду и пелин са којима су играли, а након тога је умивали водом из реке, уз обредно окретање и магијске речи које би биле изговаране. Тиме би се и сама русаља искупила и остала заштићена од злих духова. По завршетку ритуала, русаља би се кроз игру и песму лагано враћала из летаргије у свет живих.
Овај необичан и леп обред дубоко је укорењен у традицију Влаха хомољског краја, првенствено у селу Дубока, где је и настао, али и у околним селима, Нересници, Шевици, Раденки. Подељена су и мишљења да ли је до овог ритуала долазило спонтано или је био иазиван због одређених потреба. Према казивању мештана Дубоке, и према сећањима, последњи пут да русаља падне спонтано у транс догодио се пред Други светски рат. Кажу, да је тад важно да има људи око ње јер она добија веома јаке нападе, праћене страшним јауцима, гребањем, чупањем косе и сличним манифестацијама. Они су ту око ње да је држе и што је могуће више заштите док њен ритуал траје. Осим остваривања везе са светом мртвих, забележено је и сећање да су поједине русаље имале моћ да предвиђају. Нема помена да је до овога долазило касније, али се са вршењем култа наставило. Сам обичај се очувао и до наших дана, додуше, данас је све мање русаља. Њихов ритуал претворен је и занимљив и атрактиван сценски наступ, који се изводи за бројне посетиоце на културно-уметничким манифестацијама хомољског краја, нарочито на „Хомољским мотивима“ који се сваког августа одржавају у Кучеву. Обичај краљица и русаља и њихове обредне игре, кроз сценско-уметничку форму, претворен је у једну од најлепших кореографија у извођењу националног ансамбла „Коло“ под називом „Дубочке краљице“.
